Данас је у Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ у организацији Градског есперанто друштва „Ла Мондо“ и Међународног удружења научних радника „АИС Бања Лука“ одржана промоција пјесмарице „Песме из Србије“. Промоција је одржана у поводу Дана есперантске културе, дан рођења Лазара Лудовика Заменхофа, творца Есперанто језика. Др Заменхоф је пољак јеврејског поријекла, рођен у интелектуалној породици 1859. године, у граду Бјалистоку  на сјеверо-истоку Пољске. Већ као гимназијалац интересовао се за језике и говорио је пољски, руски, њемачки, енглески, француски, хебрејски, грчки и шпански. Његова идеја је била да створи плански међународни језик који ће људима послужити у међународним контактима. Прва есперантска граматика и ријечник из штампе су изашли 1887. године у Варшави.

„Песме из Србије“ је српско-есперантско пјесмарица коју је приредила професорица, пјесникиња и есперантисткиња Сенка Томић из Јагодине. Она је нашла пут да српску пјесму представи свијету паралелно и на есперанту. Она је народним додала и пјесме српских пјесника чије су пјесме ушле у корпус народне пјесме преко есперанто језика до широких простора свијета. Лепеза одабраних пјесама је широко разуђена. Неке потичу из дубоке старине српске, а многе из разних српских и пограничних крајева.

Наши савремени композитори и уредници екетронских медија позајмљују туђу, претежно америчку и западњачку музику. Залуд су данас примједбе добронамјерних слушалаца и музички образованих људи да ми више нисмо способни да цијенимо нашу духовну имовину , па запостављамо своје вриједности и прихватамо оно што је и на западу и у Амерци превазиђено и одбачено, наглашено је у рецензији Милорада Радуновића из Србије

Уредница Сенка Томић је говорећи о настанку књиге истакла је да је имала велику помоћ преводилаца, информатичара, сликара, пјесника, есперантиста без који ова пјесмарица неби угледала свјетлост дана. Због тога сам посебно срећна јер је ово пројекат не само мој већ  групе ентзијаста и мојих пријатељ, рекла је уредница на крају свога излагања.

Бранко Давидовић, предсједник Европског тамбурашког савеза, истакао је да је ово за њега историјски моменат, јер  најљепше српске пјесме помоћу међународног језка есперанта  излазе у свијет  показујући свијету српску културу. Он је похвалио избор пјесама и велики рад уреднице Томић,  истакавши да наша староградска пјесма равноправно стоји „раме уз раме“ са француском шансоном и да слободно и са поносом требамо да их представљамо свијету.

Посјетиоци промоције су уживали у пјесама на есперанту  у извођењу камерног ансамбла  Градског тамбурашког оркестра Бања Лука са солистима Александром Радовић, Сенком Томић и Мићом Врховцем. Руководилац камерног ансамбла проф. Бранко Давидовић је истакао да су уживали радећи за ову промоцију и предложио је да се у наредном периоду припреми концерт  староградских пјесама на есперанту.  На крају промоције у разговору између учесника програма рођена је идеја да есперантисти и тамбураши припреме заједнички програм и да наступе на сљедећем Свјетком есперанто конгресу сљедеће године у Француској.

Завршавајући промоцију Мићо Врховац, потпредсједник есперанто друштва „Ла Мондо“ је истакао да ће ова књига бити разаслана преко есперантске мреже у преко 60 земаља свијета и да ће то  бити одлична реклама за наш народ и нашу земљу . Наши пјевачи сада имају могућност да пјевају на есперанту на монгим есперантским конгресима, фестивалима …..и да буду запажени јер пјевају нешто што је оригинално и потиче са Балкана.

Мићо Врховац                                                                                                                                      

065 904 875

„Pesme iz Srbije“ je srpsko-esperantska pjesmarica koju je uredila profesorica, pjesnikinja i esperantistkinja Senka Tomić iz Jagodine. Ona je našla put da srpsku narodnu pjesmu predstavi svijetu parelelno i na esperantu. Ona je narodnim dodala i pjesme srpskih pjesnika čije su pjesme ušle u korpus narodne pjesme preko esperanto jezika do širokih prostora svijeta. Lepeza odabranih pjesama je široka i razuđena. Neke potiču iz duboke starine srpske, a mnoge iz raznih srpskih i pograničnih krajeva: Srem, Bačka, Prizren, Niš, Beograd, centralna, zapadna i istočna Srbija, Republika Srpska, BiH, Makedonija i Crna Gora.

O